Šljiva Požegača

Smatra se da potice iz Azije. U Evropu je dosla preko Grcke. Jedna je od vodecih sljiva. Zauzimala je oko 40% povrsina pod sljivom u bivsoj Jugoslaviji. -Sazreva u prvoj polovini sptembra a na vecim nadmorskim visinama do kraja septembra. Srednje je bujna, koren plitak. Deblo je osetljivo prema ostecenjima od mraza, narocito sa jugozapadne strane. Kruna je piramidalna, ramene grane su duge vitke I dobro obrasle rodnim drvetom. Kruna se odlikuje velikom nosivoscu, a pod teretom roda se retko lomi. Cveta kasno (sredinom aprila) I eksplozivno. Pozni mrazevi retko joj pricinjavaju stete. Samoplodna je pa moze da se gaji u jednosortnim zasadima. -Pozegaca je osetljiva prema plamenjaci, rdji, rogacu, sarki sljive I stitastoj vasi. Manje strada od monilije I sljivinih osa nego druge sorte sljiva. Strada od jacih mrazeva. -Pocinje da radja u petoj godini posle sadjenja. U pun rod stupa u osmoj godini. U povoljnim uslovima redovno I obilno radja. -Plod je sitan (oko17 g), nepravilno jajast, modro plave boje I pokriven sivim pepeljkom. Plitka brazda pruza se po duzini ploda. Meso je zlatnozute boje, cvrsto,socno,prijatnoaromaticno, slatkonakiselo I vrlo ukusno. Sadrzi 11 do 12 % secera I 0,5 do0,6 % organskih kiselina. Kostica je srazmerno sitna (650 mg) I odvija se od mesa ( cepaca ). -Radjeno je na klonskoj selekciji pozegace krupnijeg ploda ali mnogi od njih nisu se dobro pokazali.